Упрощенная HTML-версия
69
да је без статистичке занчајности у односу на њега изолат MphК. С друге стра-
не, резултати биохемијских испитивања указују да, у зависности од испитива-
ног параметра, патогеност изолата варира. Упореёивањем вредности липидне
пероксидације утврёено је да је код сорте Мели највећу патогеност испољио
изолат MphSo, док је код сорте Балкан највећа оштећења ћелијске мембране
проузроковао изолат ŠR 62/4. Најјачу акумулацију супероксид анјона код сорте
Мели показао је изолат MphSu, док је код сорте Балкан, највећу патогеност по-
казао изолат MphSo. Највећу промену концентрације ензима фенилаланин
амонијум лијазе код сорте Мели показао је изолат MphSo, док код сорте Балкан
није утврёена статистички занчајна разлика измеёу изолата MphSo и ŠR
55(3)/09. Код танина фенола и проантоцијанидина, индиректан начин
инокулације значајно је утицао на вредност испитиваних параметара. Без обзи-
ра на то, приликом испитивања параметра фенола и танина код сорте Мели
највећу патогеност је испољио изолат ŠR 55(3)/09 а код сорте Балкан ŠR 62/4.
Патогеност се значајно разликује на сортама према параметру концентрације
проантоцијанидина, те тако код сорте Мели највећу патогеност испољава изо-
лат ситуација је MphSo, док код сорте Балкан изразито велику патогеност
показују изолати MphSu и MphK. Способност уклањања DPPH-радикала
указује на највећу патогеност изолата MphSo код обе сорте.
Овакве разлике у патогености измеёу фитопатолошких и биохемијских
испитивања објашњавају се индиректном методом инокулације. На основу
испитивања параметара оксидативног стреса утврёено је да се брзина
биохемијских промена након инфекције не поклапа са морфолошким промена-
ма. Коначно, у овом истраживању утврёено је да начин вештачке инокулације
има значајну улогу у одреёивању патогености изолата и осетљивости сорти, те
стога испитивање утицаја начина вештачке инокулације може представљати
важан корак у даљим истраживањима.
Список литературы:
1.
Balaţ F., Balaţ J., Tošič M., Stojšin V., Bagi F., (2010),
Phytopathology
: dis-
eases of crop and vegetables, Agricultural University, Novi Sad
2.
Gerasimova NG, Pridvorova SM, Ozeretskovskaya OL. (2005) : Role of
L
-
phenylalanine ammonia lyase in the induced resistance and susceptibility of potato
plants.
Applied Biochemistry and Microbiology
41, 103–105.
3.
Kiprovski B., Malenčić Đ., Popović M., Stojšin V., Budakov D., Ćurčić Ţ.,
Danojević V.(2014)
: Correlation between lipid peroxidation and phenolics content in
leaves and roots of sugar beet infected with Rhizoctonia solani,
Phytoparasitica
42:199 203.
4.
Kiprovski, B., Malenčić, D. J., Popović, M., Budakov, D., Stojšin, V.,
Balešević-Tubić, S. (2012): Antioxidant systems in soybean and maize seedlings in-
fected with
Rhizoctonia solani. Journal of Plant Pathology, 94
(2), 313-324.
5.
Makkar HPS 2003.
Quantification of tannins in tree and shrub foliage: a la-
boratory manual
. Kluwer Academic Publishers, The Netherlands, 49-53