63
фрагменти подлоге са 4 дана старом мицелијом. Семе је инкубирано у клима
комори на температуру од 30˚C у трајању од 3 недеље, односно док мицелија
није у потпуности прожела семе. У саксије се прво поставља слој стерилног
шљунка, након тога слој хомогено измешаног стерилног песка и инокулума
(700 гр песка + 100 гр инокулума/саксији). У тако припремљене саксије
посејано је семе соје (5 семена/саксији) које је претходно површински стерили-
сано са 0,4% NаOCl (натријум-хипохлорит). Истовремено је постављена и нега-
тивна контрола код које је површински стерилисано семе посејано у стерилни
песак. Све саксије су држане у Ботаничкој башти Пољопривредног факултета у
Новом Саду, уз свакодневно заливање, а појава симптома је праћена током 14
дана. Након тога зрна су прикупљна за даља биохемијска испитивања. 1 г све-
жег билјног материјала је хомогенизован са 10 ml 0.1 M K2HPO4 at pH 7.0. На-
кон центрифугирања 10 мин на 4oC and 15 000
g.
Употребњен је супернатурат
за мерење активности ензима
.
Активност супероксид дисмутазе мерена је
праћењем инхибиције редукције нитроблу тетразолијума (НБТ) на 560 нм, пре-
ма методи Panda (2012) и изражена је у Јединици по граму свежег биљног
материјала. Активност фенилаланин амонијум лијазе одреёена је према методи
Gerasimova et al. (2005) и изражена у јединици по граму свежег биљног
материјала. Интензитет липидне пероксидације мерен је на основу настајања
малонилалдехида у реакцији са тиобарбутринском киселином на 532 нм према
методи Moon and Shibamoto (2009). Укупна количина ТБА реактивне супстанце
изражена је у нмол МДА по граму свежег биљног материјала.
Укупни феноли одреёени су из сувог и самлевеног биљног материјала
раствореног у 70 % ацетону (1/50, w/v . Њихова количина одреёена је
спектрофотометријски на 720 нм након реакције у Folin-Ciocalteu реагенсу у з
употребу (+)- катехина као стандардне криве. Укупна количина фенола израже-
на је као мг катехина по граму суве биљне материје (Hagerman и сар., 2000).
Укупна количина танина одреёена је по методи Makkar (2003), уз додатак поли-
винилполипиролидона а резултати су изражени мг катехина по граму суве
биљне материје. Количина проантоцијанидина одреёивана је по истој методи а
резултат је изражен у мг леукоантоцијанидина по граму суве материје.
1, 1 – дифенил -2 пикрилхидразид захваљујући свом неспареном електро-
ну има велику апсорбциону моћ на 517 нм. Ово својство искориштено је за
одреёивање укупне не-ензимске активности испитиваних узорака одреёена је
по методи Panda (2012) која се заснива на разлици у активности уклањања 1,1-
дифенил-2-пикрилхидразил-радикала (DPPH-радикал) измеёу слепе и радне
пробе. На основу добијене разлике,изражене као % у односу на контролу, може
се оценити укупна не-ензимска антиоксидативна способност биљног екстракта.
Добијене вредности свих испитивања анализиране су методом анализе
варијансе, док јепостојање значајности измеёу изолата утврёено Данкановим
вишеструким тестом интервала на нивоу значајности од 5 %, коришћењем про-
грама
Statistica 11
.
Резултати и дискусија
Током провере патогености изолата
Macrophomina phaseolina
на семену
соје у стерилном песку са инокулумом на семену сирка на генотиповима соје