Упрощенная HTML-версия
62
напада проузроковача одреёене болести, биљке делују својим одбрамбеним ме-
ханизмом, како би на различите начине елиминисале патогена.
Као последица оксидативног стреса изазваног нападом патогена у ћелији
биљке долази до појаве слободних радикала, односно реактивних молекула,
јона или молекулских група са
неспареним електронима односно до прекомерног стварања O2ˉ (кисео-
ничних) и/или H2O2 (пероксидних) радикала насталих као одговор биљке на
неке спољашње утицаје (Wojtaszek, 1997). Ова једињења својим токсичним
дејством доводе до оштећења ћелијских делова, укључујући и липидну
пероксидацију мембранских липида, инактивацију протеина и мутацију ДНК
(Mendoza, 2011). Alscher и сар, (2002) истичу како се елиминација слободних
радикала, одвија помоћу различитих компонената ензимског или неензимског
одбрамбеног система биљке. Антиоксидантни систем се састоји од бројних ен-
зима присутних у различитим изоензимским облицима у различитим органела-
ма, али и неензимских компоненти као што су ензими супероксид дисмутаза
(SOD, EC 1.15.1.1), фенилаланин амонијум лиаза (EC 4.3.1.5), каталаза (Cat, EC
1.11.1.6) али и неензимска једињења као што су фенолна једињења, каротенои-
ди,глутатион и др.
Да би се спречило оштећење градивних молекула у ћелијама постоје ен-
зими чији је задатак да деактивирају слободне радикале (Malenčić и сар., 2008).
Биотички стрес доводи до активације ових ензима што се одражава на
укупни метаболизам биљке.
Macrophomina phaseolina
је полифагна гљива, про-
узроковач угљенасте трулежи биљака, честог обољења различитих усева на
нашим просторима. Због
своје велике агресивности гљива деструктивно делује на биљку и често
доводи до њеног
пропадања.
Због наведеног, ово научно истраживање имало је за циљ да утврди
утицај гљиве
M. phaseolina
на ензимски систем клијанаца биљака соје путем
анализе параметара
антиокисдантног система биљака.
Материјал и методе
У циљу упореёиваља биохемијских параметара, кориштене су фитопато-
лошке и биохемијске методе. Морфолошке карактеристике и тестови патогено-
сти изведени су на пет изолата
M. phaseolina
различитог порекла из колекције
Лабораторије за Фитопатологију Пољопривредног факултета у Новом Саду –
два са шећерне репе (ŠR55(3)/09) и (ŠR62/4), једном са кукуруза (MphK),
једном са соје (MphSo) и једном са сунцокрета (MphSu). Испитиваља су вршена
на семену две различите сорте соје – Мели и Балкан, пореклом са Института за
ратарство и повртарство у Новом Саду. Семе је инокулисано методом
инокулације из супстрата. Припрема инокулума је извршена по методи Оmar и
сар. (2007) на следећи начин: 3 кг семена сирка зрнаша је распореёено у 15 тег-
ли (200 гр/ тегли), затим је у сваку теглу додато по 160 мл дестиловане воде (40
мл воде на 50 гр семена), промешано и остављено да стоји 24 часа. Након тога,
семе сирка је промешано и аутоклавирано (120˚C, 1.2 bara) и пошто се охлади-
ло, приступило се инокулацији тако што се на површину семена постављају